Rođen sam u drugoj polovini burnog 20.veka, 1967. godine, u porodici koja je odavno nosila žig državnih neprijatelja, antidržavnih elemenata, reakcionara i ko zna kakvih sve epiteta dobijenih od okupatorske komunističke vlasti. Može se slobodno reći da sam rođen kao desničar, i da ću kao takav i umreti. Verujem u Boga, verujem da je patrijarhalna porodica osnovna ćelija društva, verujem da je tradicija nešto što nas je održalo u životu kroz protekle milenijume. Verujem u rad, red i disciplinu.
Naravno, svestan sam da je vreme pregazilo moja životna uverenja jer se sada živi u novom dobu. Danas su pomešane i iskrivljene mnoge ljudske vrednosti do neprepoznavanja, a ja kao hemičar dobro znam kakva užasna hemikalija može da se dobije, ako se pomešaju dva ili više naizgled bezopasnih sastojaka.
Dok sam bio predsednik gradskog odbora Beograda Lige za zaštitu privatne svojine, organizacije koja se bori za restituciju vec skoro 30 godina, više sam voleo operativnu borbu na terenu nego održavanje sastanaka.
Nikada nisam bio član ni jedne političke partije.
Živim u predratnoj porodičnoj kući na Zvezdari sa svojom porodicom, u sretnom braku, otac sam dva sina. Treniram boks i kikboks preko 30 godina, jedno vreme sam volontirao kao trener za omladinu i decu.
Zdrav razum i duševni mir u ova teška vremena osim sportom održavam i pecanjem, baštovanstvom, amaterskom arheologijom sa detektorom metala, najlepše mi je kada sam u kontaktu sa prirodom.
U svojoj prvoj knjizi sam opisao istorijat moje bliže porodice, njene muke pod komunističkim režimom, kao i moju ličnu borbu za vraćanje imovine koja je bila oduzeta 1946. godine.
Usput sam opisao i mnoge istinite činjenice i događaje koje je savremena istorija zaboravila ili namerno prećutala. Te podatke na drugom mestu nećete pronaći, došao sam do njih tokom dugih razgovora sa starijim ljudima, koji su živeli u tom burnom vremenu.
