Ovo prokleto mesto gde je partizanski preki sud osudio mnoge beogradjane na smrt streljanjem i konfiskaciju imovine se nalazi u Beogradu, u ulici Grčića Milenka. Mom dedi Vladimiru je ovde sudjeno 11.03.1946. u 16 časova. Fabrika tekstila mu je oteta kao narodnom neprijatelju, srećom ostao je živ. Izmedju ostalog, opisao sam i taj dogadjaj u mojoj prvoj knjizi „Tekstil od bodljikave žice“:
„Nije istina, drugovi, da je drug Valčić sa svojom braćom radio za okupatora“ nastavio je majstor tišim glasom. Salom se proneo žamor neodobravanja. “Partijska čast nam ne dozvoljava da ćutimo. Naša partijska ćelija u formi delegacije radnika, tražila je od druga Valčića da otvori fabriku i da počnemo sa radom!“ Majstori okupljeni oko njega su potvrdjivali da je to istina.
„NA SMRT! DOLE NARODNI NEPRIJATELJI!“ Pokušali su Skojevci ponovo.
„NE LUPETAJ BALAVČE BLESAVI!“ Uzvratili su majstori iz Vladine fabrike.
„UA! DOLE REAKCIJA! STRELJAJTE I OVE IZDAJNIKE NARODA!“ Skojevci su sa ovom izjavom sada već prevršili meru. Čestitim majstorima je jurnula krv u glavu, krenuli su da se pesnicama obračunaju sa omladincima. Klinci su se povlačili u dubinu sale zazirući od krupnih odraslih tekstilaca. Osim toga, majstori su bili predratni komunisti. Ubijali su nemce još dok su se skojevci igrali u pesku. Prisutni pripadnici OZNA su bili vidno uznemireni, svesni da gube kontrolu nad situacijom.“
Olivija Stepanov kaže:
Dragi Sinisa,
evo, ispregledah i procitah sve sto se ovde nudi i, mogu ti reci da sam impresionirana vestinom tvog pisanja!
Osim toga me je zaintrigirala tvoja sledeca knjiga „Price uz popodnevnu kaficu“, volela bih da je procitam kada
izadje iz stampe! Samo nastavi tako, ja te potpuno podrzavam u svemu!
Srdacni pozdrav,
Olivija S