Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rodjenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovinskog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
( Ustav Republike Srbije, Zabrana diskriminacije, član 21 )
Zahvaljujući Gospođi Mimi Zahorjanski koja je snimila ovaj tvit Gospodina Ričarda Grenela, privremenog šefa svih tajnih službi SAD, došao sam do ovog dokumenta. Grenel je postavio ovaj snimak odmah posle njegovog potpisivanja u Vašingtonu. Vidi se potpis premijera takozvane države Kosovo, Hotija, a pretpostavljam da je isti takav tekst potpisao i Aleksandar Vučić. Pre svega, u prvoj tački ove strane ( komentarisanjem drugih tačaka sporazuma se neću ovde baviti ) piše i da se mora vraćati imovina Jevrejima oduzeta komunističkim odlukama posle drugog svetskog rata. I treba. Svi znamo koliko je taj narod propatio pod Hitlerom a i kasnije kada im je nanovo konfiskovana imovina u Titovom režimu. U Srbiji već postoji Zakon o Holokaustu koji se veoma ažurno primenjivao i do sada. Na primer, vlasnici zgrade na Vračaru, u Beogradu, u čijem parteru se nalazi poznata kafana “Kalenić”, su svi nastradali u koncentracionim logorima. Imovina nije imala kome da se vrati jer nema živih naslednika, pa je vraćena jevrejskoj opštini.
Da razjasnimo, Jevrejska opština Beograd (JOB) je zajednica beogradskih Jevreja, osnovana radi očuvanja, promovisanja i razvoja etničkog i verskog identiteta. JOB predstavlja zvanično telo koje zastupa interese pripadnika jevrejske veroispovesti, kulture i tradicije. Jevrejska opština Beograd je pravni sledbenik Sefardske i Aškenaske veroispovesne opštine koje su egzistirale pre Drugog svetskog rata, kao i svih društava, fondova i organizacija koje su radile u okviru tih opština, a koje nakon rata nisu obnovile svoj rad.
Sve ovo se u širem smislu može protumačiti i kao jedna pobeda svih nas koji se borimo za restituciju u Srbiji. Ipak, kod nas postoje, koliko je meni poznato, tri Zakona koji tretiraju problem restitucije.
Zakon o vraćanju crkvene imovine Srpske pravoslavne crkve (Katoličkoj nije smela da se oduzima imovina ni u kom slučaju). SPC je odavno rešila da ide svojim putem ka restituciji i odvojila se po tom pitanju od svoje pastve.
Drugi je Zakon o Holokaustu, koji se primenjuje vrlo ažurno i besprekorno, ali na žalost, važi samo za pripadnike Jevrejskog naroda.
Treći, i nekim čudnim spletom okolnosti, jedini koji ne valja ni za šta, je Zakon o vraćanju oduzete imovine pripadnicima svih drugih nacija, pa naposletku i Srbima.
Ne mogu a da se ne zapitam, ako neka nesrećna srpska porodica nema preživelih naslednika kojima bi se eventualno vratilo onih 14,5% od procenjene vrednosti oduzete imovine, kome bi u slučaju vraćanja pripale te nesrećne obveznice sa dospećem naplate ko zna kada? Na žalost, ne postoji neka “Srpska opština” koja bi brinula o našem narodu, a za to možemo da krivimo samo sebe. Lepo nam je u svojoj knjizi poručio heroj Dr. Arčibald Rajs, Jevrej iz Švajcarske, “Srbi, čuvajte se sami sebe!”
Priča se da je američka delegacija koja je boravila ovih dana u Beogradu forsirala i poštovanje privatne imovine u Srbiji, dizanje svesti o “Private property” na američki nivo jer planira da mnogo investira u Srbiju, pa možda ne žele da rizikuju dok god je ovde haos na tom planu? Ne znam. Ali mi je jako teško da zamislim naš katastar kako ažurno radi i štancuje konverzije zemljišta iz korisničkog u vlasnički status bez većih problema.
Za sada nam još uvek ostaje samo borba sa vetrenjačama, čije točkove redovno podmazuje uigrana ekipa. Strahinja Sekulić i njegova po zlu poznata Agencija za restituciju, pravobranilaštva, ministarstvo finansija itd. Sa nama se dobacuju kao Nadal i Djoković teniskim lopticama. Po sistemu, ja ti kao vratim, ali ti pravobranilac obori vraćanje. Hajde sad u ministarstvo finansija, da te malo i oni prošetaju. Možda ti na kraju i damo par stotina do hiljadu evra, ako budeš baš mnogo dosadan i uporan.
Skoro dve hiljade godina su Jevreji završavali molitvu rečima “Dogodine u Jerusalemu!”
Dogodine u Agenciji za privatizaciju, dragi moji diskriminisani Srbi i ostali koji čekate svoje.
